Vetar u leđa

Prvi septembar već kuca na vrata, i samo čeka da mu đaci otvore. Veseli, odmorni i spremni za nove izazove. Aha, malo sutra. Ko još, osim dečice od 7,8 godina, želi da se vrati u školu? Baš tako. NIKO. A zašto je to tako? Da li smo naučeni da školu smatramo nekom vrstom zatvora? Da li je toliko strašno to učenje? Verovatno ne bi bilo da nam praktično ceo život ne zavisi od odličnih ocena, od tako cenjenog i željenog proseka 5,00 kojem se mnogi ipak rugaju. Viču "štreber" i upiru prstom, a onda očekuju pomoć na svakoj kontrolnoj vežbi i na usmenom ispitivanju. Samo se okrenu i šapnu "Da mi pričaš!". I "štreber", šta će, pomaže koliko može, jer je sada primećen od strane "popularnog". Da li iko primećuje koliko je obrazovanje postalo bezvredno? A ipak svi pričaju kako treba da imamo što bolje ocene i da završimo što bolji fakultet da bismo kasnije našli dobar posao. Vrednosti su toliko poremećene da je izgleda normalno očekivati da vas u pekari usluži diplomirani inženjer koji nije uspeo da ode, a u bolnici leči tatin sin sa kupljenom diplomom.

Ovde se sada radi o sreći. Ceo život je puka sreća. Od nastanka do trenutka kada se prekine, i svega onoga između. Preokreni je. Divno je čitati razne motivacione poruke na internetu, ali sve je to beskorisno ako se i završi samo na čitanju. Stvari treba pokrenuti. Promenimo perspektivu. Na učenje treba da gledamo kao na izgradnju svog života i nekog svog sveta; kao na skupljanje blaga koje nema cenu. Znanje je izgleda jedina stvar koju nam ne mogu oduzeti.

Svojim znanjem i omogućavamo sebi život. Materijalni i onaj u glavi. Ovaj drugi je samo naš i niko više nema takav. Jedinstven je. To je prava vrednost. To što nosimo u sebi, što nam omogućava da svet vidimo na poseban način, da mu se divimo. Ono što učimo u školi shvatamo kao obavezu. Okej, ako baš ne želim da učim, ovde primenjujem metodu advokata. Ali hoću da naučim nešto za sebe. Da napredujem, da saznajem. Ne zato što "moram", već zato što želim. Primer: naučila sam da sviram muziku iz filmova "Pirati sa Kariba". Ne mogu da opišem koliko se divno osećam kad pustim film i čujem melodiju, pa kažem sebi: "Čoveče, pa ja ovo znam da sviram!". To zadovoljstvo onime što sami uradimo za svoju dušu, znanje i napredak ne može da se meri ni sa čim. Ono iz škole se zaboravi, jer se uči mehanički, zato što se "mora". E, ne mora da bude tako. Promeni ugao gledanja. Uči, slušaj, saznaj. Gradi sebe i svoj život na najbolji mogući način. Budi sam sebi inspiracija, i neka ti ceo svet bude inspiracija. Svaki, čak i najmanji korak napred se računa. A na kraju, budi ponosan na ono što si stvorio. Što si stekao i sačuvao. Zaslužuješ to.

Dete mora

Leto, more i fotografisanje za mene znače slobodu. Zato će ovaj post činiti fotografije koje sam ovog leta uslikala na moru, a tu je i moj prvi video. Uživajte! ☺

Travel bucket list #1

Volim putovanja od kako znam za sebe. Novi predeli, ljudi i kulture me neverovatno privlače. Taj odlazak u nepoznato, istraživanje svega onoga o čemu si oduvek sanjao. Ove godine sa srednjom školom idem na ekskurziju u Beč, Budimpeštu i Bratislavu, a to mi je ujedno i prvo putovanje van Srbije ili Crne Gore. Malo je reći da mu se mnogo radujem, a kako se nadam da će to biti prvo u dugom nizu putovanja po svetu,  krenuću sa #TBL serijom postova koja će uključivati države, gradove i predele koje bih želela da posetim. Spremite se, avanture počinju! 

Karibi

Da li zbog filmova Pirati sa Kariba koje obožavam, ili bezbrojnih plaža kojima se divim, ova ostrva se nalaze na samom vrhu moje liste. Tirkizna voda okeana, visoke palme, peščane plaže, flamingosi, magični korali, uživanje. Neka čudesna sila me privlači da odem tamo, u raj za dušu i telo. 

Pariz

Uh, odakle početi? Ajfelova kula, Luvr, Notr Dam, Jelisejska polja... Francuski jezik, kroasani, vina, moda, umetnost i sve tajne koje sa sobom nosi Grad svetlosti. Prestonica Francuske odiše elegancijom i prefinjenošću koja se retko sreće. 

Venecija i Rim

Trgovi, hramovi, gondole i "vodene" ulice koje krase ove gradove svakodnevno primaju hiljade turista, što nimalo ne čudi, a nadam se da neću biti izuzetak.

Los Anđeles i Njujork

Verujem da je velikom broju ljudi želja da poseti Ameriku, i to Njujork i Los Anđeles. Život kakav se tamo nudi izgleda mnogo lepše nego ovaj naš. Užurbanost i opuštenost, rad i odmor. Mnogo kontrasta karakteriše ove gradove. Možda su zato toliko i popularni.  

London

Big Ben, Bakingemska Palata i "London Eye" su prve asocijacije pri pomisli na glavni grad Velike Britanije. Iako kišovit i povremeno sumoran, London nekom magijom doziva turiste, jer kako u filmu kažu, "There's no place like London" (film: Sweeney Todd: The demon barber of Fleet street)

Moskva i Sankt Peterburg

Zamkovi, trgovi, spomenici, ali i metroi karakteristična su obeležja ovih gradova. Duga i bogata istorija, bogatstvo ruskih plemića, ratovi i pobede oživljavaju pred ljudskim očima kada posete Moskvu i Sankt Peterburg. Kultura koja ostavlja bez daha!

Grčka

Santorini i Mikonos, Atina i hramovi, plava i bela. To je sve što imam da kažem ☺

Sidnej

Australija je tako daleka, opasna i privlačna. Divlja priroda i uglađeni gradovi. Idealno skockano i upakovano. Prosto mami posetioce na svoje tlo.

Turska

Dom baklave, ratluka i čaja. Aja Sofija, Pumakale, džamije i tradicija. Ova zemlja odiše posebnim duhom istoka koji doziva.

Island

Crna plaža, Plava laguna, čudesan reljef. Island ima nešto što se na drugim mestima ne sreće. Ne znam kako to da objasnim, ali imam veliku želju da ga posetim.

°Sve slike su preuzete sa Pinteresta°

Koja mesta vi želite da posetite?

Nadam se da vam se dopao ovaj post, a mi se čitamo u sledećem!☺